Adolescencija i adolescentna kriza

Marija ĐurovićRaznoLeave a Comment

Adolescencija je razvojna faza u životu ljudi koja podrazumeva period od dvaneste do dvadeset šeste godine i koju karakterišu duboke biološke, psihološke i sociološke razvojne promene.  Periodu adolescencije prethodi pubertet, faza života koja je biološki uslovljena. Za razliku od puberteta koji je više proces fizičkih i bioloških promena, u toku adoelscencije više su izražene psihološke promene. Psihološke promene karakteriše ubrzani kognitivi razvoj i uspostavljanje karakteristika ličnosti. U toku ovog perioda života adolescent ima sledeće ”zadatke”:  treba da stekne osećanje samostalnosti, da razreši problematiku tela i prevaziđe odnose sa idealizovanim roditeljskim objektima iz ranijih faza; takođe treba da  reši neka druga pitanja-problem autonomije, konflikt zavisnost-nazavisnost.  Zbog bioloških i psiholoških promena koje se dešavaju adolescenciju karakterišu psihički nemir, bure i stresovi. Novi oblici ponašanja koji se javljaju u adolescenciji često se nalaze pored starih.  Ni u jednom žiotnom dobu nije tako teško odrediti granicu između normalnih i patoloških pojava. Adolescent je i sam ponekad iznenađen svojim ponašanjem i promenama raspoloženja.

Telo adolescenta se menja te tako u toku adolescencije dolazi do integracija nastalih promena u identitet i sliku tela, kao i prihvatanje seksualno zrelog tela. U ovom periodu života dolazi do  reaktivacije edipalnih odnosa i oživljavanja konflikata iz tog doba što povećava zbunjenost, nesigurnost i anksioznost, koje brze i nagle promene tela izazivaju same po sebi. Telo sve više liči na telo odraslog,  stiče nove potrebe i sposobnosti. Nagonski impulsi se intenziviraju, a ego i superego mlade osobe funkcionišu pod pritiskom što dovodi do psihičke neravnoteže. Erotske ali i agresivne težnje usredsređuju se na roditelje i figure roditelja. Odnos prema roditeljma postaje veoma komplikovan. Adolescent sa jedne strane želi samostalnost,  i teško podnosi brigu  roditelja. A sa druge strane odsustvo podrške od strane roditelja predstavlja gubitak potpore.

Adolescencija nije bila u žiži interesovanja klasične psihoanalize Frojda koja je naglašavala prvih pet godina života. Međutim, njegovi sledbenici su odredili teorije adolescentnog razvoja (Erik Erikson, Hari Stek Salivan).

 

Adolescentna kriza je prolazan  psihički poremećaj koji je karakterističan za period adolescencije, koji traje kratko, najduže nekoliko meseci i nije posledica poznatih psihijatrijskih oboljenja. Sam pojam-adolescentna kriza je veoma nejasan te je opravdano napušten u psihijatrijskoj literaturi i zamenjen nazivom poremećaj prolagođavanja u adolescencji. Poremaćaj se javlja kao posledica teškoća mladih da odgovore na razvojne zadatke  adolescencije. Za mnoge adolescente odrastanje je teško i komplikovano.  Ova faza života može prolaziti kroz mnogobrojne teškoće koje otežavaju odgovarajuću adaptaciju  na promene. Strah koji se javlja prevazilazi snage ega, a to vodi usporavanju ili čak zaustavljanju razvoja i regresivnom ponašanju. Ovaj poremećaj karekteriše regeresivno ponašanje  uz izraženo osećanje straha, poremećaj spavanja, gubitak apetita, pojavu psihosomatksih simptoma i impulsivno ponašanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *