8 simptoma hronične anksioznosti koje ne treba ignorisati

Marija ĐurovićRaznoLeave a Comment

 

Anksiozni poremećaji pripadaju grupi mentalnih poremećaja koje karakteriše osećaj uznemirenosti i straha, koji su praćeni brojnim telesnim manifestacijama. Smatra se da i do 10% opšte populacije pati od nekog anksioznog poremećaja, a predstavljaju najčešći psihijatrijski poremećaj u dečijem i adolescentnom uzrastu.

Osobe koji pate od anksioznih poremećaja opisuju ih kao iscrpljujuće i frustrirajuće. Osećaju kako im se energija troši u svakodnevnoj borbi sa anksioznošću sa ciljem prevazilaženja ili lakšeg podnošenja poremećaja, umesto da bude iskorišćena u druge, korisnije svrhe, za ostvarenje važnih “malih i velikih “ciljeva za svakog pojedinca.

U anksioznosti, kao i u drugim, mnogobrojnim mentalnim poremećajima, postoji poremećaj hemijske aktivnosti u mozgu. Naučnici različitih profila, lekari različitih specijalnosti, pre svega psihijatri, i dalje tragaju za tačnim uzrokom nastanka anksioznosti. Smatra se da je u osnovi multifaktorijalni poremećaj, odnosno da nastaje delovanjem različitih genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih činilaca.

Anksiozni poremećaji se mogu javiti u mnogo različitih oblika. Ometaju svakodnevno funkcionisanje osobe na privatnom i poslovnom planu, i u značajnoj meri narušavaju kvalitet života.

U svakodnevnom životu, postoje znaci anksioznosti čije se prisustvo ne sme ignorisati. Zadatak lekara, pre svega psihijatara, je da pronađu put do svakog pacijenta, da mu olakšaju tegobe i učine da svoju energiju usmere ka ostvarenju svojih životnih ciljeva.

Lečenje anksioznih poremećaja uključuje primenu lekova i psihoterapije. Najčešće se sprovodi kombinovano lečenje (farmakoterapija + psihoterapija), uz primenu individualnog pristupa tj. cilj je primeniti najefikasniju i najbezbedniju terapiju za svakog pacijenta ponaosob. U većini slučajeva važi pravilo: što se ranije krene sa terapijom, štetni efekti poremećaja će biti manji, a kvalitet života bolji.

Znaci hronične anksioznosti koje nikada  ne treba da ignorišete

1. Bol u mišićima

Poznato je da se anksioznost može ispoljiti i kroz neželjene telesne simptome. Jedan od njih je bol u mišićima, koji se najčešće javlja kod hronične anksioznosti. Čini se da je sam stres direktni uzrok mišićnih bolova, jer dovodi do inflamacije (zapaljenja). Pri tome, stepen anksioznosti može uticati na intezitet bola.

2. Glavobolje

Česte glavobolje su takođe jedan od znakova hronične anksioznosti. Stres koji dovodi do povećanja napetosti u mišićima, uključujući i mišiće glave i vrata, često za posledicu ima pojavu glavobolje. Važno je napomenuti da dodatni unos kofeina (pijenje kafe, čaja) može pogoršati stanje.

3. Zamor

Anksioznost predstavlja veoma stresno iskustvo.  Stres utiče na funkciju nadbubrežnih žlezdi, koje imaju ulogu u održavanju telesne ravnoteže. Kao posledica, često se javlja osećaj zamora.

4. Žudnja za slatkišima

Šećer deluje kao neka vrsta opijata koji u početku stimuliše osećaj smirenosti i zadovoljstva, a zatim dovodi do neželjenih posledica. Njegovo unošenje u većoj količini izaziva inflamaciju i porast telesne težine. Osobe koje pate od hronične anksioznosti ističu da se u stresnim situacijama kod njih javlja povećana želja ili žudnja za unošenjem slatke hrane.

5. Problemi sa varenjem hrane

Hronična anksioznost je direktno povezana sa poremećajima varenja hrane, uključujući i nastanak iritabilnog kolona (“nervozna creva”). Postoji tesna veza između funkcionisanja mozga i rada digestivnog sistema. Zapravo, 80-90% “umirujućeg” neurotransmitera serotonina, proizvodi se u gastrointestinalnom traktu. Zato, kao posledica dolazi do lošeg varenja i smanjenog stvaranja serotonina.

6. Ćudljivost i razdražljivost

Kada je naš mozak preplavljen uznemirujućim mislima, imamo malo strpljenja za stvari koje zahtevaju našu pažnju. To je očigledno kontraproduktivno. Zato je mnogo bolje fokusirati se na konstruktivne stvari, nego dozvoliti da se razbukta uznemirenost. Međutim, kod osoba sa hroničnom anksioznošću, njihova uobičejena reakcija je “snap or lash out”, kada nešto ili neko zahteva pažnju.

7. Problemi sa spavanjem

Osobe sa anksioznim poremećajima teško ulaze u stanje relaksacije, a tada se javljau i problemi sa spavanjem. Često se kod pacijenata sa hroničnom anksioznošću javlja osećaj “iscrpljenog tela i nemirnog uma”; drugim rečima oni žele da utonu u dubok san, ali im mozak to jednostavno ne dozvoljava.

8. Problemi sa koncentracijom
Anksiozne osobe često imaju problem koncentracije i fokusiranosti. Hemijske promene koje se dešavaju u mozgu tokom perioda anksioznosti, ostavljaju malo mentalnih resursa za održavanje svesne pažnje.
Uprkos bespomoćnosti koju osećaju anksiozne osobe, ovo stanje se može prevazići. U najmanju ruku, određene radnje i ponašanja mogu potisnuti neke od ozbiljnih simptoma anksioznih poremećaja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *