Antipsihotici

Marija ĐurovićRaznoLeave a Comment

Antipsihotici su lekovi koji se prvenstveno koriste za lečenje  shizofrenije, ali su takođe efikasni i u lečenju drugih psihoza i agitiranih stanja.

Ovi lekovi primarno deluju na neurotransmisiju (primarno dopaminergičku a neki i sertononergičku) u centralnom nervnom sistemu. Kako glavni efekti potiču od blokade dopaminskih receptora, u literaturi ih možete pronaći i pod nazivom dopaminski antagonisti. Blokada ovih receptora je opšte farmakodinamsko svojstvo ove grupe lekova. Podaci jasno ukazuju da se povoljan antipsihotički efekt javlja kada je približno 65% populacije D2 receptora blokirano. Dalje povećanje broja blokiranih receptora nema za posledicu bolji terapijski efekat, već dolazi do veće verovatnoće ispoljavanja neželjenih dejstava ovih lekova, o čemu će biti više reči kasnije u tekstu.

Najčešće ih delimo na:

·      “Tipične” (antipsihotici prve generacije – uvedeni su u kliničku praksu 50-ih godina prošlog veka: hlorpromazin prvi, a zatim i flufenazin, tioridazin, haloperidol i dr.),

·      “Atipične” (antipsihotici druge generacije – uvedeni u klinički praksu 90-ih godina prošlog veka: olanzapin, risperidon, amisulprid, ziprsidon, aripiprazol, asenapin i dr. ).

Kako je primena tipičnih antipsihotika bila praćena značajnim neželjenim dejstvima, među kojima se izdvajaju ekstrapiramidna neželjena dejstva (npr. akutna distonija, akatizija, tardivna diskinezija i parkinsonizam), rasla je potreba za novijim, pre svega bezbednijim lekovima. Upravo zato su svetlost dana u savremenoj medicinskoj praksi ugledali atipični antipsihotici.  Nazivamo ih atipičnim jer pored pomenute blokade D2 receptora, blokiraju i 5-HT2A receptore, i tako utiču i na sretonergičku transmisiju u centralnom nervnom sistemu. Ova uočena atipičnost na receptorskom nivou, imala je svoju korisnu ekspresiju u kliničkoj primeni. Uvažavajući činjenicu da oni danas predstavljaju kamen temeljac efikasne farmakoterapije shizofrenije i drugih psihoza, nastavak teksta će biti posvećen njima.

Osnovne farmakodinamske osobine atipičnih antipsihotika

Atipične antipsihotike možemo podeliti u više grupa prema farmakodinamskim osobinama koje su posledica njihovog afiniteta za određene vrste receptora:

a.     Visoko selektivni za serotoninske 5-HT2A i dopaminske D2 receptore (kao i za alfa1 adrenergičke): risperidon, paliperidon, ziprasidon.

b.     Pokazuju afinitet za serotoninske 5-HT2A i dopaminske D2 receptore kao i za rceptore drugih sistema (holinergičke, histaminske): klozapin, olanzapin, kvetiapin, asenapin.

c.     Prevashodno blokiraju D2 i D3 receptore: amisulprid.

d.     Parcijalni agonisti dopaminskih receptora: aripiprazol.

 

Izbor antipsihotika

Prilikom donošenja konačne odluke o izboru antipsihotika treba uzeti u obzir efikasnost i podnošljivost ranije primenjenih lekova. Takođe, neki pacijenti će teže podnositi određena neželjena dejstva lekova kao što su akatizija, sedacija ili dobitak telesne težine. Noviji antipsihotici (iloperidon, asenapin, lurasidon), kao i ziprasidon i aripiprazol, u manjem stepenu će izazivati metaboličke poremećaje i porast telesne težine. Pri tome je, amisulprid pokazao najbolju  podnošljivost od strane pacijenta, dok je prekid primene leka zbog neprihvatljivih neželjenih dejstava najčešći bio prilikom primene haloperidola (antipsihotik prve generacije). Najveći potencijal za izazivanje porasta telesne težine imaju klozapin i olanzapin. Inače najveći porast telesne težine se kod većine pacijenata događa tokom prvih 6 nedelja od početka primene leka.

Izbor najboljeg antipsihotika za svakog pacijenta nije jednostavan. Opšta preporuka je da ako ne dođe do terapijskog odgovora posle 4-6 nedelje primene leka, treba preći na drugi antipsihotik koji ima različiti receptorski profil od primenjenog. U kod približno 30% pacijenata sa shizofrenijom neće doći do povoljnog terapijskog odgovora na primenu antipsihotika prve ili druge generacije. Ovo stanje nazivamo terapijski rezistentna shizofrenija. U lečenju ovog stanja klozapin je pokazao efikasnost. Zbog poznatih hematoloških neželjenih efekata, prilikom njegove primene neophodno je u određenim vremenskim intervalima sprovoditi laboratorijske analize krvi (broj leukocita).

Kombinovanje dva ili više antipsihotika se često može videti u praksi (polifarmacija).  Nema jasnih dokaza koji bi podržali kombinovanu primenu. Kombinovanje nije farmakološki racionalno, kako sa aspekta efikasnosti, tako i bezbednosti antipsihotika. Može biti opravdano u slučajevima neuspeha monoterapije, kao i kod pacijenata koji ne tolerišu klozapin. Tada treba primeniti antipsihotike sa različitim profilom vezivanja za receptore.

U svim hroničnim oboljenjima, a u shizofreniji naročito, takođe, treba osigurati da pacijent uzima lek na tačno propisan način. Prema nekim podacima, više od dve trećine pacijenata u periodu posle 2 godine nakon hospitalizacije ne uzima lek onako kako je propisano. Pridržavanje propisane terapije je naročito važno u ranim stadijumima bolesti, jer svako odstupanje ima negativne efekte na dugotrajni tok bolesti. Ako se prilikom oralne primene leka pacijent ne pridržava uputstva, u obzir dolazi injekciona primena preparata antipsihotika sa dugim dejstvom (depo). Uputstva psihijatra se moraju striktno poštovati. Psihijatar će takođe odrediti i dužinu terapije i terapija se ne sme prekidati na svoju ruku. Prekid uzimanja leka povezan je sa lošijom prognozom, povećanom incidencom relapsa, ponovnim hospitalizacijama i suicidom.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *