BENZODIAZEPINI

Marija ĐurovićAnoreksija, Bulimija, Dismorfofobija, RaznoLeave a Comment

Primena benzodiazepina u kliničkoj praksi je počela u drugoj polovini XX veka. Interesantno je da su oni i danas jedni od najpropisivanijih psihotropnih lekova.

Benzodiazepini su lekovi koji deluju tako što potenciraju dejstvo glavnog inhibitornog transmitera u mozgu, a to je GABA (gama-aminobuterna kiselina). Na taj način mogu izazvati depresiju mnogobrojnih psihičkih funkcija.

Na osnovu hemijske strukture i farmakokinetskih osobina benzodiazepine možemo podeliti u nekoliko grupa, iako im je zajednički mehanizma dejstva, a klinički efekti slični. Postoje i druge supstance različite strukture od benzodiazepina koje  se vezuju za isto mesto na GABAa receptoru i ispoljavaju farmakološke efekte od kojih su neki, ali ne i svi, slični efektima benzodiazepina. Takvi su tzv. “Z lekovi” (zolpidem, zaleplon, zopiklon) koji se koriste samo kao hipnotici (olakšavaju nastupanje i održavanje sna).

Benzodiazepini se međusobno razlikuju po svojoj jačini, vremenu nastupanja dejstva, kao i dužini trajanja dejstva. Zbog toga se neki koriste samo jednom dnevno, a druge moramo uzimati više puta dnevno da bi postigli željene kliničke efekte. Takođe, mnogi benzodiazepini (npr. diazepam) u organizmu se pretvaraju u aktivne metabolite, koji se posle ponavljane primene leka mogu nagomilavati, naročito kod osoba starije životne dobi.

Korisni efekti benzodiazepina su:

o   Smanjenje anksioznosti – anksiolitičko dejstvo (Klinički vodiči ne preporučuju primenu benzodiazepina kao lekove prve linije u lečenju anksioznosti. Obično je njihova primena rezervisana za pacijente kod kojih primena drugih terapijskih mera nije imala rezultate. Benzodiazepini ne ispoljavaju antidepresivne efekte, što je njihova mana kada je u pitanju primena kod pacijenata sa anksioznim poremećajima koji su takođe depresivni. Međutim, oni se u tim situacijama mogu propisati pacijentima da bi se pokrio period bolesti pre nego što antidepresivi počnu da ispoljavaju svoje klinički korisne efekte (obično par nedelja), kao i u cilju smanjenja rizika od moguće egzacerbacije anksioznosti tokom pomenutog perioda).

o   Indukcija i održavanje sna –hipnotičko dejstvo (Benzodiazepini i “Z lekovi” su najefikasniji lekovi za kratkotrajnu terapiju nesanice, koja je težeg oblika i negativno utiče na radnu sposobnost i svakodnevni kvalitet života pacijenta. Oni skraćuju vreme potrebno za nastupanje sna i produžuju dužinu spavanja. Ipak, treba imati na umu da oni izazivaju san koji nije identičan fiziološkom. Kao i prilikom primene benzodiazepina u lečenju anksioznih poremećaja, njihova upotreba ne bi trebala da bude duža od četiri nedelje, idealno desetak dana. Prethodno treba pokušati sa primenom nefarmakoloških mera: regularna fizička aktivnost, izbegavanje spavanja preko dana, kao i izbegavanje unosa alkohola koji remeti kvalitet sna. Treba voditi računa da se neka stanja (npr. apneja tokom sna) mogu pogoršati primenom benzodiazepina. Osobe starije životne dobi su osetljivije na efekte i neželjena dejstva benzodiazepina.

o   Relaksacija mišića – miorelaksantno dejstvo (Benzodiazepini se primenjuju u lečenju spazma skeletnih mišića različite etiologije, kao i kod poremećaja pokreta izazvanih primenom lekova iz grupe antipsihotika).

o   Prevencija i terapija epileptičnih napada – antikonvulzivno dejstvo  (Zbog mogućeg nastanka tolerenacije prilikom dugotrajne primene, generalno se ne preporučuju kao profilaksa u lečenju epilepsije, osim u nekim retkim sindromima dečijeg uzrasta).

Rizik od primene benzodiazepina

Benzodiazepini imaju širok spektar neželjenih dejstava koja, kod određene populacije pacijenata, u nekim slučajevima mogu prevazići korist od njihove primene.

o   Kognitivni efekti – benzodiazepini izazivaju sedaciju, pospanost, mentalno usporenje i anterogradnu amneziju (osobe nisu sposobne da zapamte nove događaje). Ovi efekti zavise od primenje doze leka. Neki od njih, poput sedacije i pospanosti, postaju sve manje izraženi tokom kontinuirane primene, ali se problemi sa pamćenjem izgleda održavaju.

o   Psihomotorni efekti – zbog oslabljene psihomotorne koordinacije, primena benzodiazepina može uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Takođe, prilikom istovremenog uzimanja alkoholnih pića ova sposobnost se dodatno, u značajnoj meri, umanjuje.

o   Tolerancija – prilikom primene benzodiazepina može doći do pojave tolerancija na njihove efekte. Tolerancija predstavlja oslabljeni odgovor na lek (potrebno je dati veću dozu da bi se postigao isti željeni efekat). Pri tome, tolerancija je izraženija na sedativne i antikonvulzivne efekte, u poređenju sa anksiolitičkim i hipnotičkim.

o   Zavisnost – verovatnoća pojave zavisnosti raste u situacijama kada se ovi lekovi uzimaju duže od mesec dana. Zavisnost  se obično manifestuje pojavom apstinencijalnog sindroma nakon naglog prekida uzimanja benzodiazepina. Simptomi i znaci koji se mogu javiti su: bolovi u mišićima, uznemirenost, nesanica, disforija, noćne more itd. Nakon duže primene, prekid terapije benzodiazepinima mora biti postepen.

o   Dezinhibicija – ispitivanja sprovedena kod pacijenata sa poremećajima ličnosti sugerišu da benzodiazepini mogu povećati rizik od suicidnog ponašanja, naročito kada se kombinuju sa alkoholnim pićima. Kod ovih pacijenata se mogu se javiti nemir, halucinacije, euforija.

o   Trovanje benzodiazepinima – benzodiazepini su relativno bezbedni lekovi jer i pri velikim dozama ne dovode do inhibicije vitalnih centara u mozgu – centra za disanje i rad srca. U kliničkoj slici trovanja dominira sedacija, sa poremećajima svesti sve do kome koja nije duboka. Međutim, prilikom istovremenog uzimanja ovih lekova i alkoholnih pića ili drugih depresora centralnog nervnog sistema, može doći do smrtnog ishoda. Lečenje trovanja, u slučaju komatoznog stanja i depresije disanja podrazumeva primenu flumazenila, antagonista benzodiazepinskih receptora.

Registrovani benzodiazepini u našoj zemlji

diazepam – BENSEDIN (Galenika Srbija), DIAZEPAM (Hemofarm Srbija), DIAZEPAM (Jugoremedija, Srbija), APAURIN (Krka Slovenija),
lorazepam – LORAZEPAM (Hemofarm Koncern “Zorka Pharma” Srbija), LORAZEPAM (Hemofarm Srbija),
bromazepam – BROMAZEPAM (Hemofarm AD, Srbija), LEXAURIN (Krka Slovenija), LEXILIUM (Alkaloid Makedonija),
prazepam – DEMETRIN (Hemofarm AD, Srbija),
alprazolam – KSALOL (Galenika AD, Srbija), HELEX (Krka, Slovenija), XANAX (Pfizer, Italija), ZOLAREM (Aegis, Kipar).
nitrazepam – CERSON (Belupo, Hrvatska), NIPAM (BOsnalijek, BIH).
tetrazepam – MYOLASTAN (Sanofi, Francuska)
klonazepam – KLONAZEPAM (Remedica, Kipar), RIVOTRIL (Hoffmann-La Roche, Švajcarska), RIVOTRIL (Roche Farma, Španija), RIVOTRIL (Galenika AD, Srbija)

 

BENZODIAZEPINI SE MORAJU UPOTREBLJAVATI SAMO PO SAVETU VAŠEG PSIHIJATRA, U DOZI I VREMENSKOM TRAJANJU KOJE ON ODREDI. NEMOJTE UH UZIMATI “NA SVOJU RUKU, PO POTREBI, POVREMENO”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *