Difrencijalna dijagnoza Dismorfofobije

Marija ĐurovićDismorfofobija, RaznoLeave a Comment

Diferencijalno dijagnostički u obzir dolaze opsesivno-kompulzivni poremećaj, depresija, poremećaj ishrane i shizofrenija.

Dismorfofobija ima puno sličnosti sa OKP-om (opsesivno kompulzivnim poremećajem), posebno u smislu repetitivnosti i opsednutosti u misaonom toku, pa se može reći i da pripada spetru OKP-a, i da je bliža OKP spektru nego somatoformnim poremećajima sa kojima je klasifikovana. Razlika je u tome što pacijenti koji boluju od dismorfofobije više osećaju stid, sramotu, poniženje, nisko samopoštovanje u odnosu na osobe koje boluju od OKP-a, kao i da rituali koji postoje kod dismorfofobije značajno manje dovode do smanjenja anksioznosti.

Dismorfofbija ima sličnosti i sa depresijom, i ova dva poremećaja imaju visok komorbiditet. Oba poremećaja karakteriše sniženo samopouzdanje i samopoštovanje, osećanje odbačenosti, senzitivnost i osećanje bezvrednosti. Sa druge strane ova dva poremećaja imaju mnogobrojne različitosti: izraženo repetitivno ponašanje i opsesivne preokupacije vezane za izgled su značajni simptomi dismorfofobije, ali ih nema kod depresivnih bolesnika. Većina obolelih od depresije jedva i da brine o svom izgledu, čak ga i zapostavljaju.  Oni depresivni pacijenti koji ispoljavaju neko nezadovoljstvo svojim izgledom nisu opsesivno fokusirani na pojedine delove tela i navodne nedostatke, i ne provode sate i sate baveći se time, niti se ogledaju satima pred ogledalom.

Klinički značajna kontroverza je da li su deluzioni(sumanuti) dismorfofobični poremećaj (iz psihotičnog spektra) i nedeluzioni dismorfofobični poremećaj istovetni poremećaji. Po DSM klasifikaciji mentalnih bolesti deluzioni i nedeluzioni mogu biti duplo dijagnostikovani, jer se po kliničkim i empirijskim činjenicama radi zapravo o jednom poremećaju, sa različitim spektrom uvida obolelih. Deluzioni i nedeluzioni dismorfofobični poremećaj  imaju mnogo više sličnosti nego razlika, iako sumanuti oblik ima kliničku sliku koja je mnogo ozbiljnije. Kliničko iskustvo je međutim pokazala da obe grupe pacijenata imaju dobar odgovor na medikamentoznu terapiju inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina(SSRI) a ne samo na antipsihotičnu terapiju.

Dismorfofobija i poremećaji ishrane imaju sličnosti u smislu poremećaja telesne slike, preokupiranosti telesnim nedostacima, repetitivnog proveravanja telesnog izgleda i ogledanja u ogledalu, i meranja delova tela. Oboleli od poremećaja ishrane su nezadovoljni svojom telesnom masom, debljinom butina ili stomaka, dok su pacijenti oboleli od dismorfofobije nezadovoljni pojedinim delovima tela ili crtma lica. Važno je napomenuti da kod obe grupe obolelih telesni “nedostaci” koji dovode do izraženog nezadovoljstva objektivno ne postoje već da se radi o jednom iskrivljenom doživljaju sebe i svog tela.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *