Dismorfofobija

Marija ĐurovićDismorfofobija, Poremećaji ishrane1 Comment

Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan psihički poremećaj koji karakteriše doživljaj obolele osobe da su delovi njenog tela deformisani, neatraktivni, ružni, čak odvratni, dok je nedostatak o kome govori zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji. Neke osobe koje su obolele od dismorfofobije sebe opisuju kao groteskne, ogavne, osećaju se kao da drugi u njima vide Čoveka slona. Nezadovoljstvo je uglavnom usmereno na lice i glavu, delove lica, na kožu. Međutim, svaki deo tela može biti predmet brige u jednom trenutku, i tokom bolesti fokus na delove tela koji izazivaju nezadovoljstvo i očaj se može menjati.

Ove osobe razmišljaju o “ružnim“ delovima tela 3 do 8 sati u toku dana. Razmišljanje (ruminacije) o tome je skoro nemoguće kontrolisati, tačnije ove osobe mu se ne mogu odupreti, što ih čini bespomoćnim i očajnim. Pre početka lečenja većina pacijenata ima ili vaoma slab uvid u to da su bolesni ili su čak deluzioni. Veliki broj ima i “ideje odnosa“-smatraju da svi vide njhov defekt, da drugi na njega obraćaju pažnju i da im se čak rugaju.

Ove osobe ispoljavaju repetitivno, vremenski veoma ispunjeno i kompulsivno ponašanje. Često upoređuju svoj izgled sa izgledom drugih, proveravaju svoj izgled u ogledalu, od drugih traže razuveravanje o tome kako izgledaju, a sa druge strane insistiraju na ružnoći svog izgleda. Drugi se pak bave izrazitim držanjem dijeta, vežbanjem, proveravanjem svog tela, kupuju i koriste razne kozmetičke preparate, ili pak traže razne kozmetičke i hiruške tretmane.

S obzirom da se ovom ponašanju teško odupiru, i da može trajati i nekoliko sati u toku dana, može pored psihičkih smetnji- anksioznost, depresivnost, izolacija, osećanje odbačenosti, dovesti i do ozbiljnih telesnih oštećenja-kožne lezije, gubitak kose i dr.

Veliki broj ovih pacijenata ima i druge psihijatrijske poremećaje, najčešće depresiju major. Dismorfofobija je česta i kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane.

Dismorfofobija najčešće počinje u periodu adolescencije, oko 16-te godine života. U to vreme telesne promene su brze i telo je u centru adolescentove pažnje, pa i ne čudi što su razne anksioznosti vezane za odrastenje usmerene na telo i njegove nedostatke.

Kliničke karakteristike poremećaja su slične kod muškaraca i žena. Razlika je u tome što se žene više fokusiraju na izgled kukova, i delove lica, kao i telesnu težinu, imaju tendenciju da šminkom prekrivaju nedostatke, i kao komorbiditet česta je bulimija nervoza.  Muškarci su uglavnom preokupirani telesnom građom, svojim genitalijama, i gubitkom kose, neretko zloupotrebljavaju alkohol.

One Comment on ““Dismorfofobija”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *