Mišićna dismorfija/Obrnuta anoreksija nervoza/Adonisov kompleks

Marija ĐurovićDismorfofobija, RaznoLeave a Comment

MIŠIĆNA DISMORFIJA/OBRNUTA ANOREKSIJA/ADONISOV KOMPLEX

 

Mišićna dismorfija je poremećaj koji se javlja uglavnom u muškoj populaciji, posebno kod onih muškaraca koji se bave bodi bildingom. MD podrazumeva sledeće stavove: nezadovoljstvo aktuelnim telesnim izgledom i jaku želju da se promeni telesni izgled kroz preterano bildovanje, konzumaciju velikih količina hrane bogate proteinima, korišćenjem suplemenata za dobijanje na težini i korišćenjem anabolika. Osobe koje pate od ovog poremećaja sebe ne percipiraju dovoljno vitko ili dovoljno muskularno, iako su najčešće mnogo muskularniji i krupniji od prosečne populacije. Ova preokupiranost telesnim izgledom je perzistentna i prouzrokuje klinički značajnu patnju i poremećaj u svakodnevnom funkcionisanju. Osobe odustaju od svakodnevnih socijalnih, profesionalnih i drugih aktivnosti sa ciljem da održe striktan raspored vežbanja; oni izbegavaju situacije u kojima je njihovo telo izloženo pogledima drugih; doživljavaju ogromnu neprijatnost zbog ’’neadekvatne’’ muskulature i onda kada takva neadekvatnost ne postoji; nastavljaju da se bave bodi bildingom, vode računa o ishrani, koriste razne dijetetske suplemente uprkos saznanju negativnih psiholoških posledica.

Brojni su psihološki i bihevioralni simptomi:

  • ispoljavaju poremećaj telesne slike,osobe sa MD veruju da su manje nego što zapravo jesu,
  • kriju svoja tela, izbegavaju situacije u kojima će njihova tela biti izložena-plaže npr., i doživljavaju ogromnu anksioznost ako su u situaciji da duže vreme budu u takvim uslovima,
  • provode mnogo sati u teretani, često do tačke remećenja socijalnih i emotivnih odnosa, nastavljaju sa treniranjem čak i kada su povređeni,
  • sprovode različite dijete, najčešće one koje sadrže neadekvatne ili ilegalne suplemente.
  • često proveravaju svoj izgled, muškarci koji pate od MD prveravaju svoj izgled mnogo češće nego zdrave osobe i mnogo češće nego druge osobe koje se bave bodi bildingom. Muškarci sa MD se razlikuju od drugih bodibildera tako što  ispoljavaju veće nezadovoljstvo telom, imaju disfunkcionalniji odnos prema hrani, veću učestalost korišćenja steroida, i veću učestalost poremećaja raspoloženja, anksioznosti. Prevalenca MD je oko 10% u populaciji bodibildera.

 

FAKTORI KOJI DOVODE DO MD

-sociokulturološki faktori (mediji, sport),

-psihološki faktori (nezadovoljstvo telom, internalizacija idealnog telesnog izgleda, samopouzdanje, perfekcionizam)

-fiziološki faktori (telesna masa).

Uticaj medija

Idealni izgled muškarca koji prikazuju mediji pomera se ka V oblikovanom mišićavom telu. Savremeni sociokulturološki standard za privlačnost muškarca poradzumeva, zdrav, ekstremno atletski tip. Smatra se da se težnja ka takvom telu pojavljuje rano među dečacima već oko 6-7-godine, i da svoj vrhunac dostiže u periodu adolescencije i mladog odraslog doba.

Učestvovanje u sportu

Muškarci koji se bavi nekim sportom imaju veću verovatnoću da koriste anabolike u odnosu na druge muškarce. Anabolici utiču na telesnu masu i mogu biti dodatni razlog za pokretanje simptoma MD.

Internalizacija idealnog tela

Prihvatanje muskularnog ideala muškog tela se javlja jako rano u toku razvoja, neke studije govore već u 6-toj godini života. Ideal muskularnog tela je dodatno pojačan od strane značajnih drugih iz porodice i okoline, kao i medija. Muškarci žele da imaju mnogo mišićavije telo nego što ono u stvari jeste. Drugo, muškarci veruju da žene smatraju da su mišićaviji muškarci mnogo atraktivniji i privlačniji. Internalizacija idealnog tela može da dovede do nezadovoljstva sopstvenim telom i da utiče na smanjenje samopouzdanja.

Nisko samopouzdanje

 Sniženo samopouzdanje ima značajnu ulogu u etilogijij MD, ono daje motivaciju za simptome bolesti. Osobe koje imaju pozitivan stav u vezi svog tela imaju i bolje samopouzdanje. Suprotno tome slabo samopouzdanje vodi ka nezadovoljstvu telesnim izgledom i negativnom afektu.

Perfekcionizam

Perfekcionizam utiče na razvoj MD na dva načina, direktno i indirektno. Direktni uticaj podrazumeva potrebu da se postigne ’’savršeno telo’’ kao i sve ostlo što mora da bude savršeno kod perfekcionistički strukturisanih osoba. Indirektan uticaj je kroz nezadovoljstvo telesnim izgledom.

Zanimljivo!

Za razliku od žena sa poremećajem ishrane koje sebe vide većim nego što jesu, muškarci većinom veruju da su manji i mršaviji nego što to objektivno jesu. Jedna studija, Mintz&Betz (1986.) je pokazala da 63% lako gojaznih muškaraca, veruje da imaju normalnu kilažu, i 23% muškaraca sa normalnom težinom veruje da su lako pothranjeni. Još jedna studija McCreary (2002.) je pokazala da 43% gojaznih percipira sebe kao osobe normalne težine. Anderson (2002.) je pokazao da se veliki broj muškaraca oseća mršavim dok njihova telesna težina nije 105% njihove idealne telesne težine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *