Nešto o gojaznosti…..

Marija ĐurovićGojaznost, Poremećaji ishrane, RaznoLeave a Comment

Gojaznost podrazumeva stanje u kome osoba ima telesnu masu veću od 20% od gornje granice za godine starosti i pol.  Nešto sofisticiranija definicija bi podrazumevala merenje procenta telesne masti ili određivanje indeksa telesne mase (BMI), gojaznost se definiše u stanjima kada je telesna mast veća od 25% za žene i 30% za muškarce. Stepen gojaznosti može biti blagi, srednji ili teški utiče na to kakav će se tretman lečenja preduzeti.
Gojaznost je poremećaj koja ima svoje  medicinsko ili sociokulturološko značenje.
Medicinski, pod gojaznošću podrazumevamo stanje u kome je prisustvo masnog tikva značajno povećano tako da oštećuje zdravlje.  Gojznost može biti uvod u mnoge ozbiljne somatske bolesti: dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, šlog, karcinom. Važno je razlikovati centralnu (abdominalnu ili visceralnu) gojaznost od periferne (gluteofemoralne) gojaznosti. Visceralna gojaznost je povezana sa većim rizikom nastanka gore pomenutih bolesti, dok je periferna povezana sa varikoznim venama i muskulo-skeletnim problemima. Gojaznost je od velikog medicinskog značaja jer u velikoj meri ima negativan uticaj na zdravlje i na dugovečnost ljudi.
Sociokulturološki definisana gojaznost se odnosi na onaj stepen gojaznosti koji je inkopatibilan sa aktuelnim standardima lepote i privlačnosti. Medicinska i kulturološka procena gojaznosti su retko iste. Lična procena i doživljaj da li je neko gojazan ili ne uglavnom su bazirane na kuturološkim stavovima a ređe na medicinskim. Socijalne norme stavljaju znak jednakosti između vitkosti i sreće i uspeha. Brojna istraživanja su pokazala da je gojaznost povezana sa izrazitom stigmatizacijom i brojnim sankcijama gojaznih ljudi što  to se posebno odnosi na žensku populaciju-npr. gojazne osobe imaju veće probleme u nalaženju posla.  Mnoge gojazne osobe krive sebe za to što su gojazne. Studije koje su rađene i koje su uključile  osobe sa invaliditetom i gojazne osobe, pokazale su da  gojazni ljudi percipiraju sebe odgovornim za svoje zdravstvene probleme za razliku od osoba sa invaliditetom (Shurka1983.,Wright 1983.). Istraživanje rađeno na deci, pokazalo je da 60%  gojazne dece krivi sebe za gojaznost (Hars&Smith, 1982.)
Negativni socijalni stereotip u vezi gojaznosti utiče na život individue još od detinjstva i nastavlja se tokom života a odnosi se na emotivni, profesionalni i socijalni život. U školi, gojazna deca su izložena vršnjačkom nasilju više nego druga deca. Na radnom mestu gojazne osobe se percipiraju kao lenje, neodlučnije, manje uspešne od ostalih. Većina izrazito gojaznih osoba je svesna negativnih osećanja svoje okoline, vremenom internalizuju ta osećanja i konačno i sami prihvate diskriminaciju okoline, te ne retko postanu još veći diskriminatori prema sebi. Negativni odnos prema gojaznoj osobi se na žalost sreće i u psihoterapijskom setingu što pokazuju neka istraživanja, u smislu da psihoterapeuti imaju smanjeno očekivanje u uspešnost tretmana za gojazne osobe. (O tome više u nekom narednom blogu, do tada preporučujem psihoterapijsku novelu  „Debela dama“ u knjizi  Irvin Jaloma „Krvnik ljubavi“  ).
Tretman gojaznosti podrazumeva multidisciplinaran pristup, i uključuje više specijalista-psihijatra, endokrinologa, nutricionistu. Psihoterapija je važan deo lečenja, bez koga je nezamisliv tretman gojaznih osoba. Psihoterapijski pristup može biti od jednostavnog savetovanja u vezi načina ishrane i suportativnih metoda, do dubinskih psihoterapijskih metoda koje tragaju za uzrokom gojaznosti. Postoji više psihoterapijskih modaliteta. Na primer CBT terapija podrazumevaja fokusiranje na ponašanje u vezi ishrane, i ne odnosi se na indentifikovanje i tretiranje dubljih uzroka gojaznosti. Psihoanalitička psihoterapija podrazumeva dubinski i nedirektivan pristup pacijentu(više o tome u tekstu o Pishoanalitičkoj psihoterapiji),  fokusira se na probleme u ranom razvoju ličnosti koji su u sličaju gojaznosti povezani sa fiksacijom na pregenitalnom nivou-period života pre treće godine, posebno tokom prve godine života(oralna faza psihoseksualnog razvoja). Po psihoanalitičkom tumačenju problemi tokom tog perioda života u odnosu majka-dete, te kasnija fiksacija na taj period života, mogu da dovedu do nastanka nekih psihijatrijskih poremećaja-depresije, poremećaja ishrane, bolesti zavisnosti, alkoholizma, poremećaja ličnosti.  Neka od karakteristika ličnosti koje se vezuju za taj period su pasivnost, zavisnost, stid. Psihoanalitička psihoterapija podrazumeva rad na ovim problemima, i po pravilu je dugotrajan proces. S obzirom da se je tokom lečenja gojaznih osoba u prvom delu tretmana svakako akcenat na promeni načina ishrane, potrebno je primeniti integrativni pristup kao najdelotvorniji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *