Panični poremećaj

Marija ĐurovićAnoreksija, Razno1 Comment

Panični poremećaj se karakteriše iznenadnim, nekontrolisanim, ponavljanim epizodama panike i straha koji vrhunac dostižu u toku nekoliko minuta, stalnom brigom zbog mogućih novih napada, kao i značajnim promenama u ponašanju koje su u vezi sa paničnim napadima. Javlja se dvostruko češće kod žena. Napad panike najčešće se prvi put javljaju u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu, ali se ne mora razviti panični poremećaj posle prve epoizode napada. Kod mnogih se napad javi samo jednom ili dva puta u životu.

Simptomi

Panični napad svoj maksimum dostiže posle 10-20 minuta, a praćen je telesnim manifestacijama, kao što su bol u grudima,  lupanje srca, znojenje, kao i strah od smrti ili gubitka razuma. Ponekad anksioznost može biti prisutna više sati od početka napada. Ovi simptomi mogu ličiti na one koji se javljaju kod infarkta miokarda ili u drugim, po život opasnim, stanjima. Panični poremećaj se često dijagnostikuje nakon što se drugim dijagnostičkim procedurama isključi postojanje ozbiljne bolesti (npr. akutni infarkt miokarda, hipertireoidizam i dr.).

Zabrinutost zbog mogućih novih napada može izazvati dodatnu uznemirenost  i druge probleme. Napad panike se javlja iznenada, bez obzira da li je osoba uznemirena ili ne. Čak i pomisao o napadu može pokrenuti nov napad.

Pored telesnih manifestacija koje se javljaju u toku napada, panični poremećaj će kod osobe razviti poseban oblik ponašanja koji podrazumeva izbegavanje svih situacija za koje osoba misli da mogu da izazovu panični napad. Tako će zbog straha od mogućeg napada na javnim mestima, osoba izbegavati tržne centre i druga mesta gde ima mnogo ljudi, kao i mesta na kojima misli da neće dobiti adekvatnu pomoć (npr. avion). Strah od mogućeg napada van kuće, u težim slučajevima može dovesti do agorafobije i nemogućnosti napuštanja poznatog i sigurnog okruženja. Ovo u značajnoj meri može uticati na kvalitet života osobe. Zbog togo psihijatar prilikom postavljanja dijagnoze treba da utvrdi da li je pored paničnog poremećaja prisutna i agorafobija.

Kod postojanja paničnog poremećaja, najmanje 4 od navedenih simptoma moraju biti prisutni tokom napada:

–       Palpitacije (osećaj lupanja srca ili ubrzan srčani rad)

–       Znojenje

–       Drhtanje

–       Kratak dah ili osećaj gušenja

–       Bol ili osećaj neprijatnosti u grudima

–       Mučnina i nelagodnost u stomaku

–       Vrtoglavica, nestabilnost, nesvestica

–       Derealizacija ili depersonalizacija

–       Strah od gubitka kontrole

–       Strah od smrti

–       Parestezije

–       Drhtavica ili napadi vrućine (valunzi)

Osobe sa paničnim poremećajem mogu imati dodatne probleme povezane sa zloupotrebom alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, depresijom  i anksioznošću. Prema određenim podacima, tokom života  kod polovine osoba sa depresijom se javi panični poremećaj, a kod polovine pacijenta sa paničnim poremećajem se razvije depresija. Neki pacijenti koriste alkohol i psihoaktivne supstance da bi se “lakše nosili” sa panikom, što je potpuno pogrešno, jer upravo njihovo korišćenje može izazvati napad panike. Treba naglasiti da je povećan rizik od suicida kod ovih pacijenata, naročito ako je pored paničnog poremećaja prisutna i depresija (neka ispitivanja pokazuju povećanje suicidnih misli  7 puta kod ovih pacijenata).

Uzroci

Tačan uzrok paničnog poremećaja nije poznat. Mnogo je faktora koji se dovode u vezu sa njegovim nastankom i razvojem. Kada je u pitanju struktura ličnosti, panični napadi se češće javljaju kod “osetljivijih” osoba koje su sklonije anksioznom reagovanju. Takođe, stresne situacije poput smrti u porodici, ženidbe/udaje mogu biti okidač za panične napade koji se javljaju posle par meseci. Određena traumatična iskustva iz detinjstva mogu ako se ponove dovesti do napada panike.

Lečenje

Potrebno je pratiti simptome, naročito njihovu učestalost i težinu. Takođe, treba posmatrati ponašanje osobe, pre svega da li izbegava situacije za koje misli da mogu provocirati panični napad. Primena terapijskih mera ima za cilj da spreči napade, odnosno da dovede do potpune eliminacije simptoma, kao i da osobu oslobodi “izbegavajućeg” ponašanja. Sprovodi se primenom psihoedukacije, psihoterapije, farmakoterapije, kao i promenom stila života.

A.   Psihoterapija.- Primenjuje se kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) koja uči pacijenta da uoči vezu između misli, verovanja i delovanja. Promenom poremećenih misonih obrazaca koji održavaju anksioznost, kao i postepeno izlaganje osobe situacijama koje izazivaju anksioznost, KBT pomaže u kontroli anksioznosti i simptoma panike. Pacijent se uči kako da se nosi sa stresom i primeni relaksacione tehnike koje su od pomoći u slučaju da se pojave simptomi.

B.    Farmakoterapija.- Nekoliko grupa lekova se koristi za efikasno lečenje paničnog poremećaja.

1.     Antidepresivi – najvažnija grupa lekova koja se koristi u akutnoj i hroničnoj terapiji paničnog poremećaja. Ovi lekovi se moraju uzimati nekoliko nedelja da bi ispoljili svoju efikasnost.

a.     SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina): fluoksetin, paroksetin, sertralin, citalopram i escitalopram. Predstavljaju lekove izbora za lečenje paničnog poremećaja. Takođe se koriste kod pacijenata kod kojih se panični poremećaj javio u kombinaciji sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, socijalnom fobijom ili depresijom. Prednost SSRI u odnosu na druge antidepresive je prihvatljiv profil neželjenih dejstava. Pacijenti moruju biti strpljivi, jer kako je već napomenuto, potrebno je nekoliko nedelja za uspostavljanje pune efikasnosti primenjenog leka. Kada se uspostavi adekvatan terapijski odgovor, primenu optimalne doze treba sprovoditi barem tokom narednih 6 meseci. Korekcija doziranja i prelazak na drugi lek iz ove grupe, mogu biti od pomoći u situacijama kada određena neželjena dejstva ne prijaju pacijentu. Pacijenta treba upoznati sa mogućim neželjenim dejstvima (uključujući i moguće prolazno pojačanje anksioznosti i agitiranosti na početku primene leka koje se može minimizirati primenom manjih doza leka tokom prvih 3-7 dana a koje se tokom vremena postepeno povećavaju do postizanja željenog terapijskog odgovora). Ako primena leka iz grupe SSRI ne dovede do kliničkog poboljšanja posle 12 nedelja, treba razmotriti primenu tricikličnih antidepresiva (imipramina ili klomipramina) ili drugog terapijskog postupka (kao što je kognitivna bihejvioralna terapija).

 

b.     SNRI (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina): Venlafaksin.

 

2.     Benzodiazepini – Stavovi o primeni benzodiazepina u terapiji paničnog poremećaja su kontroverzni. U lečenju se primenjuju alprazolam, klonazepam i lorazepam.  Prema preporukama NICE (National Institute for Health and Care Excellence ) osim kratkotrajnog davanja za brzu kontrolu simptoma paničnog poremećaja koji u znatnoj meri onesposobljavaju pacijenta, benzodiazepini se generalno ne preporučuje za lečenje ovog poremećaja. Stav se prvenstveno bazira na potencijala ove grupe lekova za izazivanje zavisnosti, pospanosti i poremećaja koncentracije. Određeni podaci ukazuju da benzodiazepini mogu uticati na efikasnost kognitivne bihejvioralne terapije. Benzodiazepini se ne preporučuju pacijentima koji zloupotrebljavaju alkohol i druge psihoaktivne supstance. Takođe, potreban je povećan oprez prilikom propisivanja benzodiazepine starijim osobama (povećan rizik od padova i fraktura), kao i osobama sa već postojećim kognitivnim oštećenjem. Primena benzodiazepina se ne sme naglo prekinuti već samo na način koji odredi psihijatar.

Prema preporukama Američkog udruženje psihijatara (American Psychiatric Association, Practice guideline for the treatment of patients with panic disorder, second edition), primena benzodiazepina u monotereapiji je odgovarajaća samo u slučaju da istovremeno nema poremećaja raspoloženja. Mogu biti naročito korisni kao dodatna terapija, uz antidepresive, za lečenje rezidualnih simptoma anksioznosti.

Uzimanje lekova za lečenje paničnog poremećaja nikako ne sme biti “na svoju ruku” bez znanja lekara. Takođe, o dužini primene lekova i eventualnom prekidu terapije odluku donosi isključivo psihijatar!. U slučaju naglog prestanka uzimanja lekova iz grupe SSRI može doći do pojave tzv. sindroma obustave (vrtoglavica, gastrointestinalni poremećaji posebno mučnina i povraćanje,  glavobolja, znojenje, uznemirenost, poremećaji spavanja). Simptomi se najčešće javljaju 24 h po prestanku uzimanja leka, dostižu maksimum posle 5 dana, a generalno se povlače posle 2 nedelje. Da bi se ovo sprečilo, psihijatar će tačno odrediti adekvatan dozni režim kojim će se terapija završiti.

C.     Promena stila života.- Savetuje se smanjenje unosa kofeina (kafa, “energetska pića”), sprovođenje relaksacionih tehnika (npr. slušanje muzike).

One Comment on ““Panični poremećaj”

  1. Raja

    Izuzetan tekst o panicnom poremecaju. Sve je prikazano pregledno i jasno, od simptoma do savremenih terapijskih stavova. Sve pohvale dr Djurovic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *