Planiranje i organizacija ishrane obolelih od anoreksije

Marija ĐurovićAnoreksija, Poremećaji ishraneLeave a Comment

Autor teksta: 

Dragana Jevtić Strinavić, nutricionista-dijetetičar

Anorexia nervosa je psihijatrijsko oboljenje, pa pored neophodne psihoterapije i medikamentozne terapije i po potrebi uključivanja i drugih stručnjaka iz oblasti medicine (internista, kardiologa, endokrinologa, ginekologa, gastroenterologa i dr.) veoma važnu ulogu ima pregled nutricioniste-dijetetičara.

Nutricionista sprovodi dijetoterapiju putem plana ishrane, za svakog pacijenta individualno. Pored neophodnih labaratorijskih analiza krvi (biohemijske analize, elektroliti, glikemija, lipidni status, Fe, Ks ), potreban je i dnevnik ishrane. U dnevnik se upisuje vrsta, vreme i količina hrane koju pacijent unese u toku dana, da li ima averziju ka pojedinim namirnicama, u kakvom obliku hranu unosi (konzistencija obroka) i sve drugo vezano za ishranu što pacijent smatra da bi mu pomoglo u lečenju. Dnevnik se vodi minimalno 5-7 dana pre pregleda i obavezno mora da obuhvati jedan vikend.

Prilikom pregleda pacijent se sagledava celovito i postupno. Uzima se dijetetska anamneza kao i antropometrijske komponente. U okviru dijetetske anamneze potrebno je uzeti u obzir prateće bolesti (ukoliko ih ima: npr. hipo ili hipertireoza, dijabetes, gastrointestinalna oboljenja, intolerancije i alergije na hranu (npr. gluten, laktozu i dr.) da li postoje određene navike u ishrani  (vegani, vegeterijanci,makrobiotičari, veroispovest, post i dr.) Potrebno je biti upoznat i sa okolnostima pod kojim pacijent obeduje (kuća, studentski dom) kao i vreme koje je potrebno za pripremu hrane i obaveze svakog pojedinca. Na osnovu vremena i obaveza se planira satnica obroka. Bitan je i ekonomsko-finansijski status kako bi postigli najbolje zajedničko rešenje i dostigli glavni cilj- Da je samo  zdravo telo lepo telo i da se iskrivljena slika o sebi koju imaju oboleli izmeni u realnu sliku koju je moguće dostići međusobnim poverenjem i timskim radom.

Kod obolelih od anoreksije BMI <18, 5 neophodno je obračunati planiranu telesnu masu koja nam je prvi cilj (prva faza dijetetskog režima). Dobijanje u telesnoj masi varira, a uglavnom se prati na nedeljnom nivou (0,5-1 kg). Sa povećanjem telesne mase, povećavaju se i energetske vrednosti dnevnog obroka.  Sa pojavom prve menstruacije kod žena i povećanjem telesne mase do minimalno planirane računamo da je došlo do poboljšanja opšteg stanja, ali se stanje i dalje prati. Onda se prelazi na drugu fazu dijetetskog režima gde se povećava energetski unos do dobijanja optimalne telesne mase.

Zbog stalno prisutnog straha od hrane i gojenja veoma je važno zdravstveno prosvećivanje i promocija ishrane i zdravih navika u oblasti nutricionizma.

Po tačno utvrđenoj satnici planira se 6 obroka podeljenih u 3 glavna i 3 užine. Primenjuje se hiperkalorijska- hiperproteinska dijeta gde se akcenat stavlja na kvalitet svakog obroka. Potrebno je biti vrlo oprezan što se tiče kvantitativne komponente (ako se fokus isključivo stavlja na velike količine hrane, to može uzrokovati nepoverenje i odbojnost). Zbog pada energije potrebano je obezbediti ugljene hidrate i oni treba da čine 50-55% energetske vrednosti dnevnog obroka. Zbog smanjenja mišićne mase obezbediti proteine koji treba da čine 15-30% od ukupne energetske vrednosti dnevnog obroka. Za obnavljanje kognitivnih funkcija, lečenje depresije i ostalih simptoma koje prate anoreksiju, veliku ulogu imaju masti i one treba da obezbede 25-30% od ukupne energetske vrednosti dnevnog obroka. Daju se obroci veće energetske gustine koji se mogu obogatiti ugljeno-hidratnom, lipidnom ili proteinskom dopunom što sve zavisi od opšteg stanja pacijenta.

Potreban je dovoljan unos tečnosti, najbolje negazirane vode. Voda se nadoknađuje i unosom sveže ceđenih sokova od voća (ceđena pomorandža, limunada, citrusi-koji povoljno utiču na apetit kao i smutija. Preporučuje se unos i soka od povrća (paradajza-bogat kalijumom koji je vrlo često deficitaran kod obolelih od anoreksije), sok od šargarepe koji takođe povoljno utiče na apetit. Tečnost se nadoknađuje i unosom mlečnih i kiselomlečnih proizvoda, bogatih pored vode i visokovrednim proteinima, Ca i P. Preporučuju se i oni sa probiotskim kulturama koje povoljno utiču na digestivni trakt, koji je posebno osetljiv kod obolelih od anoreksije. Supe, čorbe i potaži  ne preporučuju se u prvoj fazi bolesti.

Zbog narušenog apetita usled gladovanja ili smanjenja porcije hrane do minimuma, usporava se metabolizam i vrlo često nastupaju gastrointestinalne tegobe (bolovi u stomaku, nadimanje, opstipacija, mučnina, gorušica).

U tom slučaju potrebno je forsirati prirodne biljne začine koji povoljno utiču na apetit jer stimulišu lučenje digestivnih sokova (peršunov, celerov list, nana, origano, bosiljak..).

Kod pojave mučnine preporučuje se kandirani đumbir i to žvakanje 30 minuta pre obroka, bez gutanja.

Potreban je dovoljan unos biljnih vlakana zbog često prisutne opstipacije. (Hleb i peciva od punog zrna, ovsene, ražane, ječmene pahuljice, integralni pirinač i integralne žitarice koje pored vlakana obezbeđuju gvožđem i vitaminima B kompleksa. Voće i povrće-voće uglavnom-sušeno, suve šljive, brusnice, kajsije i jezgrasto (orah, badem, lešnik), povrće kao prilog-mahunasto, sezonsko i sveže u obliku salate. Sirovo voće –u komadu može izazvati brz osećaj sitosti pa se zato ne preporučuje u prvoj fazi dijetetskog režima.

Anemija je čest pratilac anoreksije pa je neophodno birati hranu bogatu gvožđem i to mesa (piletina, ćuretina, junetina, jagnjetina), ribe (posne rečne i morske), jaja, koji su takođe dobar izvor i visokovrednih proteina, ali i neophodnih minerala Ca, P, Zn, Cu-koji su kod anoreksije vrlo često deficitarni.

Preporuka je da oboleli jedu pod nadzorom člana porodice u kućnim uslovima ili pod nadzorom medicinskog osoblja ukoliko je pacijent hospitalizovan. Posle svakog obroka pacijent treba da zauzme ležeći položaj tela 30 minuta u toploj prostoriji i prijatnom ambijentu. Sportske i sve teže aktivnosti u toku lečenja se zabranjuju.

Ukoliko postoji otpor prilikom uzimanja hrane per os, kod teških oblika pothranjenosti po nalogu lekara plasira se nazogastrična sonda.

Osim toga što količinu hrane treba prilagoditi svakom pojedincu, uvek je potrebno forsirati raznovrsnu ishranu, sezonsku, prirodnu, organsku.

Anoreksija mora biti pod stalnom kontrolom kako od strane pacijenta i porodice, tako i od strane stručnog tima jer često razni faktori spoljašnje sredine mogu biti okidači i uzrokovati njeno ponovno javljanje.

Voditi se Hipokratovim citatom „Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek bude tvoja hrana“ i uspeh svakako neće izostati.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *