Posledice odrastanja uz narcističkog roditelja

Marija ĐurovićPoremećaji ishrane, RaznoLeave a Comment

Šta se dešava kada živite u senci narcističkog roditelja? Kako se razvija Vaša ličnost?

Ovde su navedeni najčešći efekti ovog odnosa.

1.     Hronični osećaj krivice

Narcistički roditelji mogu, ali i ne moraju da otvoreno zlostavljaju, ali oni su gotovo uvek emocionalno nedostupni, suviše preokupirani brigom o sebi. Emotivno osetljiva deca kažu sebi „Ja sam problem“, „da sam tiši, smireniji ili srećniji, moja majka ne bi vikala na mene, ne bi me ignorisala niti kritikovala stalno. Ako se popravim, konačno ću biti voljen“. Nažalost, često krive sebe za stvari koje im nedostaju u životu.

2.     Nesigurna afektivna vezanost

Afektivno vezivanje je odnos koji se uspostavlja izmedju deteta i osobe koja ga neguje u najranijem uzrastu. Povezanost u najranijem uzrastu ima značajnu ulogu u formiranju selfa, kao i načina stupanja u odnose sa drugim ljudima tokom detinjstva i adolescencije. Zapostavljanje, zlostavljanje ili emocionalno odsustvo narcističkog roditelja, može kod deteta izazvati pitanje koliko je bezbedno ući u odnos sa drugim ljudima. Grubo gledano, nesigurna afektivna vezanost se može javiti u dva oblika: izbegavajuća vezanost, u kojoj se dete nosi sa strahovima tako što smanjuje svoja očekivanja i potrebu za vezivanjem. Ono izbegava ljude i tako se štiti od mogućih novih razočaravajućih iskustava  („nikada više neću rizikovati da budem zavisan ni od koga“), i anksiozna vezanost, kada dete traga za ljubavlju, ponekad ljuto dok pokušava da se poveže sa najbližima („zašto nećeš da obratiš pažnju na mene?“). Svakako, zanemarivanje izaziva izbegavanje, a neadekvatno posvećivanje pažnje generalno izaziva anksioznost. Određeni podaci ukazuju da postoji značajna povezanost između nesigurne afektivne vezanosti i depresivnih simptoma kod dece, kao i anksiozne simptomatologije kod adolescenata.

3.     Parentifikovano dete (dete sa roditeljskom ulogom)

Deca često sa velikim empatskim potencijalom) mogu se u značajnoj meri fokusirati na potrebe roditelja, a kasnije na potrebe partnera. Oni organizuju svoje živote u cilju zadovoljenja potreba drugih. Uvereni su da treba da ojačaju osećaj vrednosti kod roditelja (“naravno da ste lepi”) ili da spreče njihove sledeće izlive besa (“uzeću ti užinu, ti si pod stresom”), pažljivo posmatrajući njihovu svaku želju. Zastrašeno dete se pretvara u odraslu osobu koja brine o roditeljima umesto da oni brinu o njemu. Može čak mrzeti svoje sopstvene potrebe, gledajući na njih kao teret drugima. U odraslom dobu kod ovih osoba mogu biti prisutni: perfekcionizam, potreba za kontrolom svega mogućeg, nesposobnost održanja partnerskih odnosa, kao i potreba za brigom o drugima.

4.     Ehoizam

Osetljivi ili empatični ljudi na ponašanje narcistčkog roditelja odreagovati sa stavom koji nazivamo ehoizam (nimfa po imenu Eho je bila prokleta da ne može da govori već da može da ponovi samo nekoliko poslednjih reči koje je čula). Kao što se Narcis zaljubio u svoj odraz, Eho se zaljubila u Narcisa ali zbog prokletstva nikako nije mogla da mu se obrati. Narcisoidni roditelji koji „eksplodiraju“ bez upozorenja, ili se guše u suzama svaki put kada se dete usudi da iskaže svoju potrebu, teraju decu da zauzimaju što je moguće manje prostora, i da bilo kakva očekivanja predstave kao izraz njihove sebičnosti. Kao i Eho, ehoisti se bore za svoj glas i stav, i često završavaju sa izrazito narcističkim partnerima.

5.     Potreba = panika

Narcisoidni roditelji mogu učiniti da se deca osećaju prestrašeno zbog svojih potreba. Ta deca mogu biti povučena, distancirana i nepoverljiva, ili mogu ispoljavati kompulsivnu brigu o drugima pružajući im topline i negu koju oni nikada nisu imali. Ona se mogu neko vreme ponašati kao da izgleda da ne traže ništa od svojih partnera ili prijatelja. Zatim, kada dođe kriza, oni iznenadno, na način za njih vrlo uznemirujući, neprekidno pozivaju svoje prijatelje ili traže stalnu sigurnost. Najbrži način da se eliminiše potreba, jeste na kraju krajeva da se ona odmah ostvari. Paradokslano je da ljudi koji se najviše plaše svojih potreba, mogu izgledati kao neki kojima one najviše trebaju.

6.     Ekstremni narcizam

Deca izložena zanemarujućem i uvredljivom narcističkom roditeljstvu, imaju veću je verovatnoću  da i sama ispolje narcističnu patologiju.

7.     Postraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Što narcistički roditelji više zlostavljaju svoju decu, veća je verovatnoća da će ona postati traumatizovana. To može dovesti do zastrašujućeg odnosa prema životiu i nastanka PTSP. Zlostavljanje dovodi do hronične anksioznosti, iznenadnih sećanja na zlostavljanje, emocionalnu patnju, uskraćen osećaj budućnosti. Zlostavljane osobe postaju usmerene samo na jednostavno preživljavanje i gube sposobnost da zamisle život izvan sadašnjosti.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *