Prvi pregled kod psihijatra…posle tri godine “lečenja“

Marija ĐurovićAnoreksija, Poremećaji ishraneLeave a Comment

 

Danas je na pregledu prvi put bila devojka od 16 godina. Opisaću preged i tok njene bolesti jer mislim da je po svemu tipično ali i upozoravajuće.

M. na  pregled je upućuje nutricionista i lekar sportske medicine. Aktuelno njen BMI je 16,5, navodi da jede solidno i po onome što govori da je jela poslednjih dana to tako i izgleda. Međutim problem je što svakodnevno vežba-pola sata do sat (a moguće i vise od toga), a do nedavno je to bilo po sat i po dnevno.

Simptomi su počeli pre tri godine, dijetom, jer su je drugarice zadirkivale da ima veliki stomak. Tipično. Rešila je da skine par kilograma i da ima ravan stomak te je krenula sa redukcijom ishrane, izbacila je večeru , slatkiše, hleb. Gubi na težini , počinje da vežba i ubrzo gubi menstruaciju. Za nekoliko meseci je izgubila vise od deset kilograma.  Majka primećuje da nije dobro i počinje da traži pomoć. Ubrzo kreću od specijaliste do specijaliste-nutricionista, pedijatar, ponovo nutricionista. U međuvremenu pregleda je i ginekolog i endokrinolog, pa i hematolog.  U tom krugu neko se doseti da uključe i psihijatra-M. odlazi kod psihijatra koji smatra da će do oporavka doći ako se bude bavila sportom i radila stvari koje voli!!! Greška!!! M. već dugo nema menstruaciju, ima 8kg manje od minimalne telesne težine, okupirana je time šta jede i ne prestaje da vežba.

 

Na pregledu negira da ima strah od hrane i gojenja (mada je to očigledno), navodi da vežba jer joj to prija a ne zato da ne bi dobila na težini, ubeđuje me da jede dovoljno i počinje da plače kada se postavi pitanje da li je to dovoljno  u odnosu na to koliko vežba. Takođe insistira na tome da želi da se popravi, da je težina koju bi želela da ima 52kg- “Tako su mi rekli doktori“, a da trenutno ima 47kg…

 

Tokom pregleda vidi se da je M. “naterana“ da dođe, najmanje što želi je da bude u ordinaciji sa psihijatrom, ili bilo kojim doktorom.  Ne želi da se leči jer se oseća dobro, simptomi joj pomažu da se oseća dobro, paradoksalo njenom izmršavelom telu i izgledu mnogo starije osobe- lice ispošćeno, oči upale, koža suva uz vidljive borice-a ima samo 16 godina. Mama deluje zabrinuto, uplašeno, meri svaku reč koju će reći i kao da se plaši da ne kaže nešto što će M. naljutiti.  Tipična slika u ordinaciji prilikom prvog pregleda….

 

M. je već tri godine bolesna od anoreksije, poslednje dve godine se leči i umorna je od lekara i lečenja, a u stvari nije ni počela sa lečenjem. Tokom te tri godine tretirani su simptomi njene bolesti-gubitak mestruacije, poremećaj funkcije štitne žlezde, nisko gvožđe. Uvedena joj je terapija oralnim kontraceptivima, suplementacija gvožđa kao i hormoni štitne žlezde. Za tri godine koliko bolest traje nije tretiran pravi uzrok njene bolesti, a to su smetnje emotivne i psihološke prirode.

M. nije fizički ugrožena, njena telesna težina je mala, ali nije u stanju životne ugroženosti. Ono što birne u njenom slučaju je dužina trajanja bolesi, intenzivno održavanje male telesne težine,  kao i intenzitet psiholoških simptoma…Što bolest duže traje i što se duže ne leči psihički uzrok, i kada se započne sa lečenjem ono traje duže i komplikovanije je.  Sa druge strane, psihijatrijsko i psihoterapijsko lečenje je jedina šansa da izađe iz pakla bolesti i radi na problemima koji su i  doveli do toga da se razboli od anoreksije.

I zato je važno to shvatiti i kao šansu…..

Prvi pregled kod psihijatra koji poznaje ove poremećaje je prvi znčajan korak ka izlečenju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *