Psihoanalitička psihoterapija

Marija ĐurovićRaznoLeave a Comment

Psihanalitička psihoterapija predsatvlja jednu od dubinskih, tj. rekonstruktivnih psihoterapijskih tehnika koje dovode do preuređenja unutrašnjeg sveta u cilju stvaranja skladnijih odnosa u njemu. Proistekla je iz psihoanalize sa kojom ima istovetne bazične principe, ali od koje se razlikuje, prevashodno u primeni psihoterapijskih tehnika.

Psihoanalitička psihoteapija je metoda psihološkog lečenja koja se zasniva na uspostavljanju specijalnog odnosa između pacijenta i terapeuta koji se uspostavlja u posebnim okolnostima ili terapijskoj situaciji.  Terapijska situacija bazirana je, prevshodno, na uzajmnom poverenju pacijenta i terapeuta  i definisana  određenim vremnom održavanja i trajanja seanse, kao i  određenim mestom održavanja.

Ovaj vid terapije ima svoja pravila i zakonitosti, kao i tehnike i metodologiju koja se primenjuje, a u skladu sa poremećajima koji se tretiraju i u skaldu sa postavljenim ciljevima. Ciljevi se odnose na redukciju ili potpuno uklanjanje simptoma pacijenta, ali i na istraživanje i otkrivanje uzroka koji ih stvaraju.  Povremeno se u toku terepijskog procesa koriste i ekspresivni i suportativni metodi, a u slučaju potrebe ordiniraju se i lekovi. Tek kada se ostvari ovaj prvi cilj, redukcija simptoma, terapijski proces se usmerava na razvoj ličnosti. Ova terapijska tehnika se ne zasniva na striktnom usmeravanju i savetovanju pacijenta. Važno je znati da se u toku terapijskog procesa terapet ne upušta u direktono savetovanje, iznošenje mišljenja niti se bilo kako aktivno meša u život obolelog.  Zadatak psihoanalitičkog psihoterapeuta je da psihološki, interpretacijom, tumači simptome i iskaze pacijenta.

Odlukom da zapčene terapiski proces, pacijent ne retko ima predrasude ili nema iskustva u pogledu terapije u koju ulazi. Najčešće ne shvata kakav će intenzitet imati odnos između njega i teaputa, čak i kada se terapija odvija jednom nedeljno.  Ne retko nema saznanje da će u terapiji biti aktivni učesnik, i očekuje od terapeuta da daje savete i smernice. Takođe, ne očekuje da će terapija biti povremeno bolna, jer kada krene svojim tokom ponovo će doći do proživljavanja nekih bolnih ili neprijatnih životnih iskustava.

Bez obzira na pojavu mnogih vidova psihoterapijskih tehnika poslednjih godina, psihoanalitička psihoterapija i dalje predstavlja najšire primenjivan psihološki metod lečenja u psihijatriji. Našla je svoju primenu u dečjem, adolescentnom, odraslom i ranom starijem dobu. Ima  veliku efikasnost i u tretiranju životnih kriza i problema, kroz koje se uobičajeno prolozi i koji ponekad,  mogu stvarati izvesne nelagodnosti, nesnalaženja i teškoće.

 

Primena u periodu adolescencije:

-pomoć u savladavanju razvojnih zadataka,

-tretiranje poremećaja ponašanja i raspoloženja,

-tretirannje poremećaja ishrane, paničnog poremećaja, agorafobije, drugih fobičnih             stanja i stanja straha,

-tretiranje problema u učenju, uklapanja sa vršnjacima, stidljivosti idr.

 

Primena u periodu odraslog životnog doba:

-lečenje depresije,

-lečenje raznih stanja straha kao i fobičnh stanja,

-tretman poremećaja ličnosti,

-pomoć u savladavanju raznih životnih kriza-bolest, gubitak bliske osobe, gubitak posla, partnerska problematika, nesnalaženje u roditeljstvu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *