Samopovređivanje i anoreksija

Marija ĐurovićAnoreksija, Bulimija, Poremećaji ishraneLeave a Comment

Klinička fenomenologija poremećaja ishrane i samopovređivanja imaju značajna preklapanja. Oba ponašanja su tipičnija za žensku populaciju, početak je obično u adolescenciji. Oba poremećaja se mogu interpretirati i povezati sa nezadovoljstvom telom, asketizmom, kao i preplavljujćim osećanjem nefikasnosti i neadekvatnosti. Slično kao i neka druga ponašanja u adolescenciji (pirsing, tetoviranje, samopovređivanje) i anoreksija se može shvati kao pokušaj preuzimanja kontrole nad sopstvenim telom i kao  pokušaj potvrde posedovanja sopstvenog tela. S obzirom da pubertet donosi nekontrolisane promene na telu, adolescencija je vreme najvećeg rizika za ovu vrstu ponašanja.

Ponašanje pacijenata bolesnih od anoreksije je samopovređujuće i autodestruktivno. Gladovanje je atak na telo, ali i oblik deprivacije koja podrazumeva vežbu kontrole u borbi protiv osećaja gladi.  Pored gladovanja postoje i drugi samodestruktivni načini kontrole težine (nasilno povraćanje, laksativi, diuretici…i dr.). Samopovređivanje kod anoreksičnih pacijenata može biti i u obliku paljenja kože, seckanja, grebanja, preteranog vežbanja, zloupotrebe laksativa, diuretika i zloupotrebe droga i alkohola. Neka ponašanja su na granici samo-torture (anoreksična pacijentkinja je naizmenično koristila ledene kupke i sekla kožu ’’puštala krv’’ kao način kontrole anksioznosti slično kao što je činila sa gladovanjem; druga se na sličan način kažnjavala-satima bi stajala na terasi lako obučena na veoma niskoj temperaturi da bi sebe kaznila što je jela). Neke anoreksične pacijentkinje pored gladovanja i povraćaju. Nasilno povraćanje kod AN nije uvek povezano sa prejedanjem i može pretstavljati dodatan način povećanja kontrole nad telom i hranom čak i onda kada pacijentkinja objektivno ne gubi kontrolu.  One povraćaju i posle malih količina hrane; nasilno izazvano povraćanje samo po sebi je destruktivno a  način na kojie se izaziva doprinosi stepenu destruktivnosti-od ’’jednostavnog ispiranja stomaka uz konzumaciju velike količine tečnosti’’, udaranja i vršenja mehaničkog pritiska na stomak, do korišćenja različitih objekata, čak i noževa kako bi izazvale refleks povraćanja.

Simptomi poremećaja ishrane kao i samopovređivnje imaju ulogu komunikacije. Osobe koje se bore sa ovim poremećajima često koriste svoje ponašenje da bi drugima rekli kako su njihovi žvoti teški, nepodnošljivi, da preziru sebe, da su u velikom bolu, i da im očajnički treba uteha i pomoć, ali je sa druge strane odbijaju. Na žalost, drugi uglavnom nisu u stanju da razumeju komplikovan, zastrašujući jezik anoreksije i smopovređivanja. Anoreksija u kombinaciji sa samopovređivanjem(gubljenje težine) obezbeđuje konkretan cilj koji zahteva energiju, planiranje i trud, vreme koje se potroši u brojanju kalorija, vežbanju i brizi o težini je vreme koje nije utrošeno u razmišljanju o psihičkom bolu ili nekim drugim patanjama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *