Stid i bulimija

Marija ĐurovićBulimija, Poremećaji ishraneLeave a Comment

Nije bio prvi put da je pacijentkinja došla na psihoterapijsku seansu i postiđena rekla: ”Ne mogu da verujem da sam se na putu do odrinacije prejedala i nasilno povraćala. Osećam se tako glupo. I nesposobno. Čak i u terapiji sam loša.”

Kada sam je pitala da mi kaže malo više o svemu što se desilo, pogledala je u pod, obuhvatila glavu rukama i rekla: ”To je sve tako ponižavajuće i sramotno! Dolazeći ovde osećala sam se napeto u vezi seanse, i samo sam se u jednom trenutku našla u sred nekog supermarketa gde sam počela da kupujem gomilu slatkiša i ubrzo sam sve pojela.”

Pitala sam je šta je kupila i koliko je pojela. Videla sam da ju je bilo sramota, oborila je pogled ponovo i pocrvenela.

“Pojela sam kutiju keksa od 500gr, zatim tri čokolade od 100gr…i to je bilo to.”

Pitala sam je šta se desilo posle i rekla je: “Osećala sam se užasno, otišla sam u prvi kafić i nasilno povraćala u toaletu. Osećam se užasno. Ne mogu da verujem da sam to uradila, to je tako grozno. Mrzim sebe.”

Kada je završila rekla sam joj:” Hvala što ste imali poverenja i hrabrosti da mi to ispričate. Znam koliko je sve to teško i koliko je borba koju vodite sa bolešću naporna. Situacije kao što je ova su moguće,  ponekad i česte, ali ono što je važno je činjenica da ste o tome danas mogli da govorite.”

Možda se neka od ovih pitanja čine direktnim i čak neprijatnim, i možda se pitate zašto sam ih postavljala pacijentkinji. Međutim, ovde se radi o osobi koja je više meseci u terapiji i sa kojojm je postignut jedan dobar terapijski savez. Procenila sam da je važno da o tome govorim sa njom i da će joj to pomoći da se oslobodi stida koji oseća zbog svog ponašanja. Činjenica da je ispričala događaj govori da je poverovala da ću je razumeti a ne osuditi.  I istina je, jedini način da se izađe na kraj sa stidom u vezi nekog ponašanja je da  njemu govorimo.

Stid je jedno od najčešćih osećanja kod osoba bolesnih od bulimije. Stid podrazumeva osećanje fundamentalne neadekvatnosti, bezvrednosti, inferiornosti u odnosu na druge.

Kod osoba bolesnih od bulimije stid vodi ka bulimičnom ponašanju ali  se i javlja kao posledica tog istog ponašanja. Zbog stida od svog izgleda (neadekvatna, debela, neprivlačna) osoba se loše oseća prejeda se i nasilno povraća, a to ponašanje je kasnije praćeno još većim osećanjem stida i osećanjem mržnje prema sebi zbog konzumacije ogromne količine hrane, povraćanja i gubitka kontrole. Tako počinje i zatvara se začarani krug.

Uvek kada se stidimo nekog svog ponašanja želimo da ga sakrijemo.  Verujemo da će to smanjiti osećanje stida, ali na žalost ga još vise pogoršava. Oslobađanje od osećanja stida dolazi onda kada govorimo o stvarima koje nas muče i kojih se stidimo. To ne znači da treba svima i uvek da pričamo o stvarima kojih se stidimo. Važno je govoriti o tim stvarima ljudima kojima verujemo, kako bi oni znali sa čim se borite i kako bi mogli da pomognu. To se posebno odnosi na terapeuta ili terapijsku grupu.

Da bi se oslobodili stida uradite sledeće:

·      Poverite se svom terapeutu o ”najgorem” danu prejedanja i nasilnog povraćanja uz sve rituale koje sprovodite

·      Podelite sa grupom kako tokom grupne terapije fantazirate o svom sledećem prejedanju

·      Otvoreno govorite o svom ponašanju

·      Potražite pomoć neke bliske osobe pre nego što počnete sa bulimičnim ponašanjam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *