Telesni simptomi u adolescenciji

Marija ĐurovićAnoreksija, RaznoLeave a Comment

Psihosomatske bolesti su retke u adolescenciji (mislimo na one koje imaju pravi patoanatomski supstrat) ali je adolescencija vreme kada se ispoljavaju funkcionalni psihosomatski poremećaji koji su začeti još u ranom infantilnom periodu, prevashodno u pregenitalnom periodu. Majka psihosomatskog adolescenta je svoje dete prihvatala samo kada je bilo bolesno, pa je telesni identitet i sama telesna bolest zapravo i jedini identitet. Često je i prezentacija psihičkog simptoma preko fizičkog najprihvatljiviji način za adolescenta. Kao da je lakše bolovati od neke fizičke bolesti nego imati psihičkih problema, lakše i u odnosu prema sebi, roditeljima vršnjacima. Fizička bolest je i način da se izbegnu školske obaveze ali i da se dobije pažnja ili neko posebno mesto u porodici. Nekad i ”opravdanje” za prekid komunikacije, socijalnu izolaciju koju viđamo kod adolescenata sa aknama.

Telo je bez imalo sumnje u većini konflikata u adolescenciji što je i razumljivo s obzirom na promene koje trpi u tom periodu života. Uzmimo na primer pacijentkinje sa poremećajem ishrane. One na svoja tela projektuju preplavljujuća unutrašnja doživljavanja. Kada osećaju da je integritet selfa ugrožen, one doživljavaju da će izgubiti kontrolu nad svojim telom pa projektovanjem svojih osećanja o gubitku kontrole na svoje telo mogu imati iluziju da su preuzele kontrolu. Dalje ugrožavanje se zaustavlja opsesivnim fokusiranjem na telo-stalnim merenjem, iscrpljujućim fizičkim vežbama i stalnom aktivnošću. Bulimična devojka se pak okreće telesnoj manipulaciji u smislu prejedanja i povraćanja sa ciljem da reguliše tenziju i raspoloženja. Bulimične pacijentkinje svoje želje, potrebe i afekte ne manifestuju na verbalan način. Bulimično telo je predstavnik komunikacije, a bulimični simptomi pretstavljaju nesvesne konflikte.

Za veliki broj muškaraca pak, adolescentne telesne preokupacije se centritriraju oko telesne mase u smislu da budu veći i jači-nešto što ima biološki i socijalni cilj. Povećanje telesne mase i debljina ukoliko se javi, ne retko je potencijalna stigma za slabu samoregulaciju, pasivnost, ono što često ima značenje u ženskoj populaciji. U nekim slučajevima posebno kod onih adolescenata koji imaju problema u vezi identiteta i seksualne orjentacije, povećana težina i promene u toku puberteta imaju seksualnu konotaciju-mogu biti izvor panike, što može dovesti do nastanka anoreksije nervoze. Ipak u muškoj populaciji mnogo su češći drugi oblici telesne imanifestacije agresivnosti, anksioznosti i unutrašnjih konflikata. Najčešće smetnje su smetnje kardiovaskularnog sistema i to tahikardija, pseudoanginozni bol, probadanje u predelu srca, a na drugom mestu su problemi gastrointestinalnog trakta i dr. Najčešći intrapsihički uzrok ovih smetnji je agresivnost reaktivirana starim kastracionim strahovima i edipalnom situacijom. Kada se emocionalni konflikt sredi obično nestaju i somatske smetnje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *