Sindrom noćnog jedenja (Night eating syndrom)

Marija ĐurovićBulimija, Gojaznost, RaznoLeave a Comment

Poslednjih meseci sve više ljudi se javlja na lečenje zbog tegoba-psihičkih i telesnih(gojaznost) koje imaju zbog sindroma noćnog jedenja. Kakav je to sindrom, kako ga prepoznati i kako se leči?

Sindrom noćnog jedenja podrazumeva komplaksan poremećaj koji predstavlja kombinaciju  poremećaja ishrane, poremećaja spavanja i afektivnih poremećaja. U osnovi ovog poremećaja jeste psihološka komponenta ali i neuroendokrini faktori. Od psiholoških faktora koji dovode do sindroma noćnog jedenja važno je pomenuti anksioznost, depresivnost, sniženo samopouzdanje, preživljenu traumu, stresogone događaje u životu. Neuroendokrini faktori koji mogu dovesti ovog poremećaja mogu biti: snižen nivo melatonina dovodi do sniženog raspoloženja, a nedovoljno povećanje nivoa melatonina može da dovede nemogućnosti održavanja sna tokom noći; nedovoljan porast nivoa leptina tokom noći može dovesti do toga da izostane potrebna supresija apetita tokom noći što može dovesti do proboja impulsa gladi i prejedanja što dalje remeti san; brojna istraživanja su pokazala  povišen nivo kortizola kod osoba koje jedu noću, što ukazuje da je ovaj poremećaj manifestacija specifičnog odgovora na stres.

Sindrom noćnog jedenja je prvi put opisan davne 1955. godine (Stunkard, Grace and Wolff) i podrazumeva je sledeći trijas: 1) jutarnja anoreksija (gubitak apetita),  2) večernja ili noćna hiperfagija (preterano konzumiranje hrane) koja čini 25% dnevnog unosa hrane,  3) nesanica.

Ipak, interesovanje je bilo veoma malo do kasnih 1990. kada je tokom jednog istraživanja poremećaja ishrane ustanovljena rastuća prevalenca gojaznij ljudi u USA. Ono što su kasnija klinička ispitivanja pokazala to je da se ovaj poremećaj javlja 1) kod gojaznih osoba, 2) tokom perioda životno stresnih događaja, 3) kao odgovor na povišen nivo stresa.

Da bi se postavila dijagnoza ovog poremećaja, potrebno je da budu prisutni sledeći simptomi: 1) učestale epizode uzimanja hrane tokom noći, epizode se događaju po buđenju iz sna i podrazumevaju konzumiranje veće količine hrane (više od 25% ukupnog dnevnog unosa hrane). U vezi događaja postoji svesnost i sećanje;

2) noćno prejedanje je stanje koje se ne može objasniti  nekim spoljašnjim uticajem kao što je promena ciklusa spavanje-budno stanje ili lokalnim i socijalnim normama;

3) noćno prejedanje za posledcu ima značano pogoršanje psihičkog funkcionisanja-zabrinutost, neraspoloženje kao i smanjene  funkcionalnosti;

4) pored toga osoba mora imati još tri od sledećeih pet kriterijuma:

a) jutarnji gubitak apetita;

b) jaku žudnju da konzumira hranu između večere i odlaska na spavanje, i/ili prilikom buđenja tokom noći;

c) nesanicu bar 4-5 noći nedeljno;

d) depresivno raspoloženje koje se pogoršava u večernjim časovima;

e) simptomi se ne mogu bolje objasniti kao binge eating disorder ili drugim mentalnim poremećajem, koji uključuje i zloupotrebu supstanci, niti nekim drugim medicinskim poremećajem ili efektom konzumiranja leka.

Sindrom noćnog jedenja u velikoj meri može uticati na kvalitet života. Osoba koja pati pati od ovog poremećaja ispoljava simptome depresivnosti i smanjene funkcionalnosti tokom dana.Pored toga osećaju popriličnu nemoć, i doživljaj da nemaju nikakvu kontrolu nad svojim ponašanjem tokom noći i epizoda prejedanja. To vodi ka izrazitom osećanju stida(često osećanje kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane) i pada samopouzdanja. Pored psiholoških smetnji koje se javljaju kao posledica noćnog jedenja, ovo ponšanje nosi i rizik za somatsko zdravlje, i posledice mogu biti gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola, kardiovaskularne i gastroenterološke bolesti.

Brojna istraživanja su pokazala da psihodinamska psihoterapija dovodi do značajnih poboljšanja i redukcije simptoma kod osoba koje pate od ovog poremećaja. Pored psihoterapije u nekim slučajevima neophodno je uvesti i farmakoterapiju. Da li je ili ne potrebna medikamentozna terapija, i koja,  jedino može da proceni psihijatar.  SSSR antidepresivi (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) su se pokazali korisnim, što je i za očekivati s obzirom da imaju značajan uticaj na poboljšanje raspoloženja i spavanja. Pored toga savetuje se i uvođenje melatonina u večernjim časovima, s obzirom da je pokazano da je nedovoljno povećanje nivoa melatonina u večernjim časovima jedan od razloga za poremećaj sna.

U međuvremenu dok se ne obavi pregled i ne započne sa psihoterapijom ili/i farmakoterapijom savetujem sledeće:

Identifikovati uzrok.  Jedan od razloga može biti restriktivna ishrana-gladovanje tokom dana, što svakako vodi ka pojačanom osećanju gladi uveče pa samim tim i prejedanju. Drugi potencijalni razlog može biti dosada, uznemirenost, napetost. Jasno je da je važno razmišljati o potencijalnom uzroku, a to će svakako biti važna tema tokom psihoterapijskog procesa.

Identifikovati okidače. Kada neko pati od ovog poremećaja važno je da vodi dnevnik ishrane i prati svoju rutinu te na taj način identifikuje okidače koji pokreću uzimanje veće količine hrane noću. Ovo je uobičajena procedura lečenja kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane uopšte. Dnevnik ishrane  podrazumeva  praćenje  i beleženje svega što se pojede tokom dana. Pored toga važno je voditi i dnevnik osećanja ili događaja koji pokreću ta osećanja pa time i epizode prejedanja.

Uvesti rutinu u ishranu i svakodnevne aktivnosti (neko vreme).

Ukoliko se ispostavi da postoji restrikcija hrane tokom dana, važno je uvesti režim ishrane od tri obroka i dve užine koje treba pravilno rasporediti na ceo dan sa razmacima od 3-4 sata. Struktura dana i rutina su veoma važni. To podrazumeva i rutinu spavanja, kao i strukturu ostalih aktivnosti tokom dana, a posebno tokom večeri. Cilj je da se celokupni unos hrane pravilno raspodeli tokom dana.

Potrudite se da za svaki obrok unesete namirnice koje sadrže proteine.

Iako je psihološki deo koji vodi ka noćnom jedenju veoma važan, sastav obroka tokom dana takođe ima uticaja. Različite namirnice imaju različit uticaj na osećanje gladi i sitosti. Ukoliko ste gladni i jedete zbog toga, važno je da u svaki obrok uključite   hranu bogatu proteinima. Konzumacija proteina u svakom obroku pomažu boljem osećanju  tokom dana, te na taj način misli o hrani mogu biti redukovane što za konačan cilj može imati prevenciju konzumiranja hrane noću.

Izbegavajte da u kući imate ”junk“ namirnice.

Za osobu koja pati od sindroma noćnog konzumiranje hrane, posebno hrane koja je bogata šećerom, ili bogata masnoćama, jasno je da je značajan korak da se takva hrana ne drži „na dohvat ruke“. Ukoliko takva hrana nije blizu, nije lako dostupna, manja je verovatnoća da ćete posegnuti za tim namirnicama kada se noću probudite.

Leave a Reply

Your email address will not be published.